EU

Evropska Unija usvojila najprogresivniji akcioni plan za droge

Iako nije bilo mnogo buke oko toga, Evropska Komisija je u julu 2017. usvojila novi Akcioni plan za droge (2017–2020) i zajednica za politike prema drogama bi trebala da ovo proslavi kao veliko dostignuće, kako zbog njegovog progresivnog sadržaja, tako i zbog značajnog učešća civilnog društva u njegovoj pripremi.

eu

Ako postoji znak da Evropska unija prolazi kroz teška vremena, to je ograničena pažnja koju nove javne inicijative dobijaju. Dok je usvajanje prethodnih EU strategija i akcionih planova za droge dobro pokriveno medijima, sada, dve godine nakon velike migrantske krize i godinu dana nakon Brexit-a, skoro niko nije primetio usvajanje novog EU Akcionog plana za droge. Nije bilo konferencije za štampu niti saopštenja za medije. Čini se da politika prema drogama nije prioritet za donosioce odluka ovih dana – postoje i druge teme koje zauzimaju pažnju javnosti. Šteta, jer je ovo najnapredniji dokument o politici prema drogama koju je EU ikada usvojila. Veoma je potreban, u vreme kada su evropska tržišta droge pretrpela kataklizmičke promene, uz pojavu novih droga i novih rizika koji zahtevaju nove reakcije i intervencije.

Trogodišnji Akcioni plan prenosi ciljeve sedmogodišnje EU Strategije prema drogama (2013-2020) u konkretnu akciju sa jasnim zaduženjima i indikatorima učinka. Ovo je drugi akcioni plan povezan sa Strategijom, prethodni (2013-2016) je bio evaluiran od strane eksternih evaluatora, RAND i EY, 2016. Izveštaj o evaluaciji, koji je uključivao i poglede civilnog društva, naglasio je neke veoma značajne nedostatke u EU politikama prema drogama. U njemu je istaknuto da među pet stubova EU strategije prema drogama, potražnja i smanjenje štete značajno zaostaju u pogledu napretka u odnosu na period od donošenja prethodnog akcionog plana. Intervjuisani od strane evaluatora, predstavnici civilnog društva su prijavili smanjivanje i zatvaranje programa smanjenja štete, što je uzrokovalo stopu hepatitisa C i HIV infekcija i visok nivo smrti uzrokovanih predoziranjem kod injektirajućih korisnika droga u nekim državama članicama. Smanjenje štete bi trebalo da se proširi i izvan populacije injektirajućih korisnika droga, uključujući testiranje droge i druge inicijative za sigurniji noćni život.

Izveštaj je takođe naglasio da na evropskom nivou nedostaje diskusija o novim politikama prema kanabisu, unutar i izvan Evropske unije.

Novi Akcioni plan je pripremljen uz učešće ekspertske grupe Komisije i Foruma civilnog društva o drogama. Ova raznolika grupa od preko 40 NVO predstavlja različita polja, perspektive i ideološke pristupe. Kao jedan od ključnih članova Foruma, imao sam zadovoljstvo da koordinišem odgovore civilnog društva na evaluaciju starog Akcionog plana i pripremu novog. Prvi put u istoriji Evropske unije je civilno društvo sistematski i značajno uključeno u ovaj proces, sa značajnim uticajem na završni dokument.

Ovo je nekoliko polja gde bi civilno društvo moglo imati značajan uticaj:

SMANJENJE ŠTETE

Za razliku od prethodnog Akcionog plana, ovaj dokument naglašava proširenje pristupa programima smanjenja štete – i to ne samo mejnstrim programima, kao što su supstitucioni programi i programi zamene igala, već i intervencije kao što su distribucija naloksona, sobe za konzumaciju droge i testiranje droge. Ovo je prvi put da je EU zvanično priznala ove inovativne programe. Još jedan uticaj uključivanja civilnog društva može se videti na listi indikatora učinka. Ovi indikatori su često vrlo nejasni u prethodnim dokumentima, a sada su mnogo jasniji, na primer, usvajanje indikatora iz tehničkih smernica Svetske zdravstvene organizacije, preporučivanje distribucije najmanje 200 sterilnih igala po injektirajućem korisniku droge godišnje. Ovi indikatori čine vlade odgovornijim.

 

POL, STAROST I DRUGI FAKTORI


Nedostatak usluga koje se odnose na određeni rod ili starost predstavlja ogromnu barijeru za pristup bilo kojoj vrsti lečenja ili programu smanjenje štete u EU. U mnogim, najvećim delom zapadnoevropskim državama članicama, postoji sve starija populacija korisnika droga, kojima je potrebna drugačija socijalna i zdravstvena podrška od one koja je namenjena mladima. Maloletnim osobama takođe trebaju drugačije usluge nego odraslima. Posebne usluge za žene i LGBTQ zajednice takođe nedostaju u mnogim državama članicama. Zatvorenici i azilanti često nemaju pristup čak ni osnovnim uslugama koje su široko dostupne u zajednici. Ovaj AP se bavi ovim problemom i ima za cilj da pokrije ovaj jaz. Bar delimično. Još uvek nema specifičnih intervencija koje se odnose na LGBTQ osobe koje upražnjavaju seksuelane odnose pod dejstvom droga, na primer.

LJUDSKA PRAVA

human rights
Integrisati međunarodne standarde o ljudskim pravima u politike prema drogama je zahtev civilnog društva već dugo vremena. Sada su naši zahtevi prepoznati od strane EU – ovaj Akcioni plan cilja da usvoji prilagođene smernice o ljudskim pravima i utiče na alate za procenu za kreatore politike. Ovo daje civilnom društvu neverovatno važnu priliku da se bavi nepovezanošću sistema, kada je u pitanju represivno sprovođenje zakona, nedovoljno finansirane usluga i ljudska prava ljudi koji koriste droge.

UKLJUČENOST CIVILNOG DRUŠTVAcivil society

Iako u većini država članica civilno društvo igra glavnu ulogu u implementaciji politika prema drogama, postoji velika raznolikost u tome koliko su iste te organizacije uključene u formulaciju politika i evaluaciju. Samo nekoliko država članica imaju formalne mehanizme za uključivanje civilnog društva. Član 9 novog akcionog plana zahteva ne samo uključivanje Foruma civilnog društva u formulaciju, implementaciju, monitoring I evaluaciju politika prema drogama na evropskom nivou, već i uključivanje civilnog društva u kreaciji politika na nacionalnom nivou. Akcioni plan takođe spominje da civilno društvo treba da bude uključeno u pripremu za predstojeći sastanak UN-a o drogama, koji će se održati u Beču 2019. godine. Forum civilnog društva je stvorio radnu grupu koja će olakšati ovaj proces. Ono što još uvek nedostaje u Akcionom planu, uprkos našim preporukama, odnosi se na potrebu da se u proces donošenja odluka uključe osobe koje koriste drogu. Sramota.

SUOČAVANJE SA PSIHIJATRIJSKIM BOLESTIMA

Članovi Foruma iz nekoliko država članica su prijavili nedostatke u suočavanju s psihijatrijskim ko-morbiditetima, poznatim i kao dualna dijagnoza, među ljudima sa zavisnošću od droge. Broj ljudi koji pate od ovog problema raste, ali države članice ne stvaraju specifične resurse za tretman kako bi zadovoljile potrebe. Zbog toga pozdravljamo uključivanje Komisije, pod aktivnošću 2.6, promocije sveobuhvatne zaštite u zajednici, stvarajući specijalizovane resurse kako bi osigurali kontinuitet u tretmanu za ove korisnike.

STANDARDI KVALITETA

quality standards
CSF ima tematsku radnu grupu o standardima kvaliteta, koja je stvorila dokument kojim se naglašavaju izazovi i nedostaci u implementaciji ovih usluga. Preporučila je uvođenje jasnih indikatora za merenje primene standarda kvaliteta za smanjenje potražnje. Aktivnost 3.10 zahteva od država članica da uključe civilno društvo u implementaciju ovih standarda kvaliteta. Iako AP to ne pominje, Forum civilnog društva smatra da se standardi trebaju implementirati i nadgledati uz značajno učešće klijenata usluga.

 

ALTERNATIVE PRINUDNIM SANKCIJAMA

life imprisonment
Dok civilno društvo skoro jednoglasno podržava, nažalost nema konsenzusa između država članica o dekriminalizaciji upotrebe droge. Međutim, AP zahteva od država članica da primenjuju alternative za prinudne sankcije. CSF preporučuje državama članicama da alternativa prinudnim sankcijama treba da uključi, tamo gde je primereno, pristup restorativne pravde, za koji je potvrđeno da smanjenjuje ponovno kažnjavanje i povećava zadovoljstva žrtava. Osim toga, alternativu zatvoru treba pravilno proceniti kako bi se izbegao efekat proširenja tj. kažnjavanje više dela i osoba nego pre. Ove mere trebale bi biti rodno specifične i trebalo bi osigurati da se zatvor koristi kao poslednje sredstvo, a kaznene mere da se ne primenjuju za jednostavnu upotrebu ili posedovanje droge kao takvo. Zbog toga pozdravljamo uključivanje “sve većeg monitoringa i evaluacija” kao indikatora u okviru aktivnosti 5.22.

EVALUACIJA ALTERNATIVNIH POLITIKA

canabis

Eksterni evaluatori prethodnog Akcionog plana za droge istakli su da je “propust rasprave o najnovijim trendovima u politici prema kanabisu primećen od strane širokog spektra zainteresovanih strana i predstavlja jedan od najčešćih predmeta pokrenutih kada se istražuje da li postoje neka pitanja koja nisu obuhvaćena Strategijom.” Preporučili smo da Komisija obezbedi sveobuhvatnu analizu razvoja koja se odnosi na modele politike prema kanabisu (npr. Društvene klubove kanabisa u Španiji) i njihove uticaje, kako smo prvobitno tražili. Konačni tekst AP nije tako progresivan kako smo se nadali: samo traži od EMCDDA da pruži ažuriranje o zakonima o kanabisu u EU. Predstojeća predsedavanja EU trebaju kreirati platforme i organizovati forume kako bi civilnom društvu, naučnoj zajednici i donosiocima odluka omogućili razmatranje alternativnih politika i njihovih uticaj.

Da li je ovaj dokument iskorak u evropskoj reformi politike droga? Ne. Verujem da možemo očekivati da će se stvarni prodor dogoditi na nacionalnom i lokalnom nivou. Ali očigledno je korak u pravom smeru. Ono što zaista zabrinjava je nedostatak političke posvećenosti i adekvatnih sredstava za sprovođenje akcionog plana. Slabost akcionih planova EU je da sama Komisija nema značajan budžet za politike prema drogama; Stoga je država članica dužna da obezbedi sredstva za većinu intervencija. I nekoliko država članica je daleko od posvećenosti povećanju usluga – čak nisu ni posvećeni nastavku finansiranja postojećih usluga. Ono što smo videli poslednjih godina su programi koji se smanjuju ili zatvaraju, posebno u istočnom delu EU. Naša je uloga da podsetimo institucije EU i države članice da izneverena obećanja ne samo da podrivaju poverenje u demokratske institucije već i ugrožavaju zdravlje i dobrobit budućih generacija.

Peter Šaroši

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *