Iz izveštaja Evropske Komisije o napretku Srbije 2018. o pitanjima vezanim za drogu

Objavljen je novi godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama.

U njemu se navodi da se Srbija smatra „tranzitnom zemljom za ilegalne migracije i krijumčarenje droge, vatreno oružje i druge robe“. U oblasti zaštite potrošača i zdravlja navodi se da nije bilo napretka u prevenciji zloupotrebe droga. Kada su u pitanju zdravstvene nejednakosti neophodno je poboljšati pristup zdravstvenim uslugama za osobe sa invaliditetom, osobama koje žive sa HIV-om, decu i odrasle koji koriste drogu, zatvorenike, žene u prostituciji, LGBTI osobe, interno raseljena lica i Rome.

Objavljujemo delove izveštaja koji se odnose na pitanje droga u različitim pregovaračkim poglavljima.

Saradnja u oblasti droge – Poglavlje 24: Pravda, sloboda i sigurnost

Srbija sprovodi Strategiju za suzbijanje zloupotrebe droga (2014-2021) i implementirala je prateći akcioni plan (2014-2017), a oba su u skladu sa Strategijom i akcionim planom EU i odražavaju glavne ciljeve obnovljenog (2013) EU – Akcionog plana za drogu Zapadnog Balkana.

Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama i Zakon o prekursorima tek treba usvojiti.

Službi za prevenciju narkomanije i suzbijanje trgovine drogom u okviru Direkcije za kriminalističku policiju u Srbiji nedostaje osoblja i opreme. Ipak, nastavljena je dobra regionalna i međunarodna saradnja, sa značajnim rezultatima u pogledu zaplene droge i razbijanja međunarodnih lanaca krijumčarenja narkotika. Nacionalna kancelarija za koordinaciju (Kancelarija za borbu protiv droge) je operativna, ali nema dovoljno zaposlenih i nema sposobnost da u potpunosti obavlja svoje dužnosti.

U skladu sa nacionalnom strategijom prema drogama, još uvek je potrebna jasna definicija nadležnosti i ovlašćenja različitih institucija koje su uključene u međuresornu saradnju, kao i nesmetana razmena podataka. U Centru za monitoring droga i zavisnosti od droga u Ministarstvu zdravlja uspostavljen je sistem ranog upozoravanja na nove psihoaktivne supstance. Nedostatak sigurnog skladištenja zaplenjenih droga i prekursora droga pre uništavanja ostaje pitanje koje zabrinjava. Odgovarajući proces za uništavanje prekursora tek treba da se uspostavi.

Osim toga, prema važećem zakonodavstvu, nije moguće zadržati samo mali uzorak droge kao materijalni dokaz za sudske postupke, već celokupna zaplenjena količina mora biti uskladištena. Sveukupno gledano, iako je postignut napredak, ova oblast bi trebala da ima proaktivniji i sveobuhvatniji pristup.

Odeljenje za borbu protiv droge istražilo je niz slučajeva vezanih za drogu 2017. godine u dobroj saradnji sa policijskim službama trećih zemalja, dajući važne rezultate i zaplene. Srpske vlasti su oduzele 4 166 tona droge, uglavnom biljke kanabisa (3 921 tona), ali i 17,8 tona heroina i 12,7 tona kokaina. U tom pogledu od strane srpskih vlasti zabeženo je 8 392 krivičnih dela u kojima je bilo uključeno 4 130 izvršilaca krivičnih dela. Srpske vlasti uništile su 5 465 tona narkotika tokom 2017. godine.

Srbija je 2017. godine učestvovala u 26 slučajeva Eurojust-a, uglavnom u onima koji se tiču slučajeva trgovine drogom, pranja novca, korupcije i organizovanog kriminala. Organizovane kriminalne grupe bile su uključene u nekoliko slučajeva. Srbija nije potpisala (operativni) sporazum o saradnji sa Eurojust-om, zbog kašnjenja u usklađivanju zakonodavstva o zaštiti ličnih podataka sa acquis-em (telo zajedničkih prava i obaveza koje je obavezujuće za sve države članice EU).

Druga pitanja vezana za drogu – Poglavlje 1: Slobodno kretanje roba

Postoji sistem licenciranja i regulacije za ekonomske operatere koji se bave prekursorima droga, obavezujući ekonomske operatere da prijave sumnjive naloge ili transakcije. Mehanizmi za otkrivanje prekursora krijumčarenja droge su takođe na snazi. Zakonodavstvo o dobrim laboratorijskim praksama je uspostavljeno i ima za cilj potpuno usklađivanje sa acquis –em.

Poglavlje 28: Zaštita potrošača i zdravlja

Nije bilo napretka u prevenciji zloupotrebe droga.

Kada su u pitanju zdravstvene nejednakosti neophodno je poboljšati pristup zdravstvenim uslugama za osobe sa invaliditetom, osobama koje žive sa HIV-om, decu i odrasle koji koriste drogu, zatvorenike, žene u prostituciji, LGBTI osobe, interno raseljena lica i Rome.

Poglavlje 29: Carinska unija

… zakonodavstvo o carini, prekursorima za droge, kulturnim dobrima, slobodnim zonama i sigurnosnim aspektima i dalje treba uskladiti sa acquis-em.

 

Izveštaj u celosti možete pročitati ovde.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *